Славуј Хаџић

Slavuj Hadzic

Кино-клуб "Славко Воркапић" (касније "Нови Сад") 1953 - 1958. Преко тридесет аматерских филмова, награђиваних и приказиваних на фестивалима: Нови Сад, Сомбор, Загреб, Сплит, Сарајево, Љубљана, Скопље и прво учествовање једног југословенског аматерског филма на Светском фестивалу аматерског филма - Кан, 1958. ("Забрањени снови", режија: Б. Милошевић, сценарио: Б. Чиплић, камера: С. Хаџић)

Телевизија Београд и професионални филм у Новом Саду 1958 - 1965. Први (и дуго) једини аутор, дописник, новинар, сниматељ ТВ Београд из Војводине. Први филмски запис за ТВ Београд из Војводине емитован 1. децембра 1958. године (филмска прича о покретном мосту преко канала у Кули). У филмским архивама ТВ Београд налази се преко 1000 филмских записа насталих у току седам година из Војводине и емитованих у програмима ТВ Београд и Евровизије.

Упоредо са овим обавезама радио је и на утемељењу професионалне кинематографије у Војводини (кинематографска предузећа и други наручиоци из Југославије и, касније, продуцентска кућа "Неопланта филм" 1965) заједно са колегама из новосадског кино-клуба: Б. Милошевић, П. Латиновић, М. Антић, Б. Иватовић, С. Станић, С. Удовички, а у том периоду, као аутор и филмски редитељ, урадио преко 25 документарних филмова. Први професионални филм у Војводини "Нове реке" 1961. снимао је Хаџић према сценариу М. Антића, а у режији Б. Милошевића.

У телевизији Београд (стални радни однос од 1965. године) поред посла дописника из Војводине урадио је читав низ документарних филмова и ТВ серија: "Југословени у Октобарској револуцији", "Југославија у Европи"...

Од 1975. године прелази у Телевизију Нови Сад - Редакцију Документарног програма где је, као аутор и филмски сниматељ, снимио велики број документарних филмова и ТВ серија "Путовања", "Чуда и лепоте природе", "Слике са канала", "Човекоква сазвежћа", "Људи и крајеви Јужне Америке", "Планине у Југославији", "Градови - мостови", "Бање Србије", "Кључ ведрине", "Камером кроз свет" и читав низ других снимљених материјала у СФР Југославији, Војводини, Мађарској, Румунији, Кини, Индији, Великој Британији, СССР, Непалу, Авганистану, Португалији, Аргентини, Еквадору, Хондурасу, Боливији, Перуу и острву Галапагос.

У раздобљу 1965 - 1995. урадио 3000 извештаја, репортажа, документарних филмова и ТВ серија.

Био је члан Управе и председник Кино клуба "Нови Сад", уредник Филмске редакције Трибине младих, један од оснивача "Неопланта филм"-а и Удружења филмских радника Војводине, делегат Скупштина Телевизије Београд и, касније, Телевизије Нови Сад, члан Комисија за кинематографију СИЗ-а културе Војводине, члан жирија на фестивалима аматерског филма (Војводине, Србије и Југославије), Југословенског фестивала документарног и краткометражног филма и 2. Међународног филмског фестивала "Златни витез".

Током 2003. године припрема, као редитељ, неколико пројеката у Телевизији Нови Сад.

На основу предлога УФТРВ, награда КПЗ Војводине "Искра културе" за допринос филмском и ТВ стваралаштву за 2002. годину додељена је Славују Хаџићу.

У 2003. години планира се завршетак пројекта "Свети Иван Петровић" (монографија и ДВД филм) у коме је Славуј Хаџић редитељ према тексту монографије и сценарија Стевана Јовичића и ко-сценаристе Срђана Илића.